Solotnik,zamak na Tari
Istorijat utvrdjenja,na osnovu dosadašnjih istraživanja
Zidine Solotnika
O ovom starom utvrđenju do sada se nije mnogo znalo, jer se ono ne spominje ni u jednom poznatom istorijskom izvoru. Za njega su vezana narodna predanja i razne pretpostavke bez pouzdanih dokaza.Lokalni domorodci navode da je ovo (kao i valjda sva ostala utvrdjenja u Srbiji zidala) prokleta Jerina (parama iz NIP-a...),te da su zbog nedostatka kamena? nevoljnici poredjani jedan do drugog čak iz Surduka kod Užica prenosili kamen iz ruke u ruku...
Zahvaljujući NP Tara i njihovoj velikoj želji da pare od seče drva negde plasiraju;finansirano je konačno istraživanje ovog lokaliteta koje su sproveli naučnici sa Filozofskog fakulteta iz Beograda,na čelu sa Đorđem Jankovićem.(Tu su i Sonja Crnobrnja iz Zavičajnog muzeja Župa,kao i autor fotografija arheolog mr Pero Praštalo)
Ovaj stari zamak nalazi se na istočnom delu NP «Tara», na istoimenoj planini u selu Solotuši. Pretpostavlja se da ga je sagradio neki vlastelin u vreme pada srspke despotovine pod tursku vlast, oko 1459. godine. Prva istraživanja pokazuju da dvor u zamku nije bio dovršen. U narodu je sačuvano i drugo predanje koje kaže da je na ovom mestu utvrđenje postojalo mnogo ranije, pre nego što su Rimljani okupirali ove krajeve. Ono je pravljeno od tesanog kamena. U vreme velike seobe naroda, podignut je zamak kao sklonište od bandi germanskih pljačkaša. U doba ranog vizantijskog carstva, u šestom veku, zamak je temeljno obnovljen.
Solotnik ima približno trapezoidnu osnovu veličine 20 sa 30 metara. Zidovi su debeli od 1, 2 do 1, 7 metara, osim na strani sa koje je neprijatelj jedino mogao da napreduje. Zidovi te strane debeli su puna četiri metra. Građeni su od klesanog kamena, a u sredinu je ubacivan kamen trpanac, pa je sve to povezivano krečnim malterom. Zamak ima dva ulaza, istočni i zapadni, koji su bili zaštićeni i rovovima uklesanim u stenu.
- Na severozapadnoj strani dvorca istražili smo podrumsku prostoriju i prizemlje koje je ukopano u stene - ističe jedan od istraživača i autora izložbe, dr Đorđe Janković. - Po svoj prilici, bio je to stan vlastelina. U zidu smo našli četvorougaone otvore za grede koje su nosile pod prvog sprata, naišli smo na ostatke ognjišta, prozorske okvire od sedre, veću količinu ulomaka od grnčarije, gvozdeno oruđe, klinove, klamfe i eksere. Bilo je tu i više lonaca uobičajenih za Podrinje, koji su poznati u ostaloj despotovini i Bosni. Otkrili smo delove sača, dok primerci oružja, vrhovi strela i samostrela, delovi polomljenog oklopa ukazuju da se vodila ogorčena borba između branioca i osvajača zamka. Gotovo je sigurno da je on posle osvajanju zapaljen, a dvor srušen.(Možemo sada zamisliti sa jezom poslednje trenutke branilaca Solotnika,njihovu bedu i očaj i suočavanje sa neizbežnim porazom...Šta je bilo sa njima,ostaje nam crnoj mašti na volju;da li su pogubljeni i kako;ili su odvedeni kao roblje ostaje da nagadjamo...)
U severoistočnom delu dvorca, nalazila se cisterna za snabdevanje vodom stanovnika zamka. Ona je bila kružnog oblika, a njeni zidovi premazani glinom. U sredini je bunar prečnika od jednog metra, a prostor između bunara i zida cisterne ispunjen je šljunkom. U cisterni je sakupljana kišnica, tu se taložila, pa se prolazom kroz šljunak prečišćavala i slivala u bunar. U ruševinama dela zamka zvanog Kulina, sačuvani su mnogi ostaci koje tek treba proučiti.
Sad se sa sigurnošću može reći da će, posle novih arheoloških istraživanja i rekonstrukcije zamka, Solotnik postati jedan od najzanimljivijih kulturnih i turističkih mesta ovog kraja zapadne Srbije. Novi put, prokopan krajem prošle godine sa jugostočne strane zamka iz pravca zaseoka Šenik, omogućiće turistima i posetiocima pristupačan i bezbedan prilaz utvrđenju koje je ujedno i vrlo atraktivan vidikovac.
Zahvaljujući NP Tara i njihovoj velikoj želji da pare od seče drva negde plasiraju;finansirano je konačno istraživanje ovog lokaliteta koje su sproveli naučnici sa Filozofskog fakulteta iz Beograda,na čelu sa Đorđem Jankovićem.(Tu su i Sonja Crnobrnja iz Zavičajnog muzeja Župa,kao i autor fotografija arheolog mr Pero Praštalo)
Ovaj stari zamak nalazi se na istočnom delu NP «Tara», na istoimenoj planini u selu Solotuši. Pretpostavlja se da ga je sagradio neki vlastelin u vreme pada srspke despotovine pod tursku vlast, oko 1459. godine. Prva istraživanja pokazuju da dvor u zamku nije bio dovršen. U narodu je sačuvano i drugo predanje koje kaže da je na ovom mestu utvrđenje postojalo mnogo ranije, pre nego što su Rimljani okupirali ove krajeve. Ono je pravljeno od tesanog kamena. U vreme velike seobe naroda, podignut je zamak kao sklonište od bandi germanskih pljačkaša. U doba ranog vizantijskog carstva, u šestom veku, zamak je temeljno obnovljen.
Solotnik ima približno trapezoidnu osnovu veličine 20 sa 30 metara. Zidovi su debeli od 1, 2 do 1, 7 metara, osim na strani sa koje je neprijatelj jedino mogao da napreduje. Zidovi te strane debeli su puna četiri metra. Građeni su od klesanog kamena, a u sredinu je ubacivan kamen trpanac, pa je sve to povezivano krečnim malterom. Zamak ima dva ulaza, istočni i zapadni, koji su bili zaštićeni i rovovima uklesanim u stenu.
- Na severozapadnoj strani dvorca istražili smo podrumsku prostoriju i prizemlje koje je ukopano u stene - ističe jedan od istraživača i autora izložbe, dr Đorđe Janković. - Po svoj prilici, bio je to stan vlastelina. U zidu smo našli četvorougaone otvore za grede koje su nosile pod prvog sprata, naišli smo na ostatke ognjišta, prozorske okvire od sedre, veću količinu ulomaka od grnčarije, gvozdeno oruđe, klinove, klamfe i eksere. Bilo je tu i više lonaca uobičajenih za Podrinje, koji su poznati u ostaloj despotovini i Bosni. Otkrili smo delove sača, dok primerci oružja, vrhovi strela i samostrela, delovi polomljenog oklopa ukazuju da se vodila ogorčena borba između branioca i osvajača zamka. Gotovo je sigurno da je on posle osvajanju zapaljen, a dvor srušen.(Možemo sada zamisliti sa jezom poslednje trenutke branilaca Solotnika,njihovu bedu i očaj i suočavanje sa neizbežnim porazom...Šta je bilo sa njima,ostaje nam crnoj mašti na volju;da li su pogubljeni i kako;ili su odvedeni kao roblje ostaje da nagadjamo...)
U severoistočnom delu dvorca, nalazila se cisterna za snabdevanje vodom stanovnika zamka. Ona je bila kružnog oblika, a njeni zidovi premazani glinom. U sredini je bunar prečnika od jednog metra, a prostor između bunara i zida cisterne ispunjen je šljunkom. U cisterni je sakupljana kišnica, tu se taložila, pa se prolazom kroz šljunak prečišćavala i slivala u bunar. U ruševinama dela zamka zvanog Kulina, sačuvani su mnogi ostaci koje tek treba proučiti.
Sad se sa sigurnošću može reći da će, posle novih arheoloških istraživanja i rekonstrukcije zamka, Solotnik postati jedan od najzanimljivijih kulturnih i turističkih mesta ovog kraja zapadne Srbije. Novi put, prokopan krajem prošle godine sa jugostočne strane zamka iz pravca zaseoka Šenik, omogućiće turistima i posetiocima pristupačan i bezbedan prilaz utvrđenju koje je ujedno i vrlo atraktivan vidikovac.
